Implantologija

Da li razmišljate o ugradnji implanta ili ste se već odlučili za tu intervenciju? U stomatološkoj praksi implanti se sve više koriste nakon gubitka zuba. Lečenje ugradnjom implanta se pokazalo kao stabilna, funkcionalna i dugoročno uspešna mera uz pružanje visoke udobnosti za pacijente.

Detaljna obaveštenja u vezi metode lečenja, materijala i sistema implanata mogu značajno varirati od pacijenta do pacijenta. Iz tog razloga se sve razjašnjava samo putem ličnog razgovora sa lekarom koji se bavi implantacijom (što znači stomatolog, oralni hirurg, maksilofacijalni hirurg).

Zubni implanti mogu nadoknaditi pojedinačne zube ili veći broj zuba koji nedostaju. Osim toga, mogu formirati sistem fiksiranja za velike fiksne zubne nadoknade (mostovi) ili zubne nadoknade koje se skidaju (proteze).

Građa implanta zubnog implantase sastoji od sledećih komponenti:

  1. telo implanta koje se ugrađuje u kost,
  2. delovi za nadogradnju (stubići, abutmenti) za fiksiranje zuba na sam implant i
  3. krunica ili struktura za fiksiranje proteze

Kao osnovni materijal za stomatološke implante koristi se visoko prećišćen titan. Ovaj materijal je naročito pogodan u odnosu na tkivo ( biokompaktibilan) i formira sa kosti sigurnu i čvrstu vezu ( osteointegracija). Sa biološkog aspekta on se ponaša neutralno i ne izaziva nikakve alergijske reakcije ili reakcije na strano telo.

Koje su indikacije i preduslovi za ugradnju zubnog implanta? Zubni implanti služe za nadoknadu nedostajućih zuba. Pri tome je teoretski moguće da se svaki nedostajući zub nadoknadi ugradnjom implanta. Kod gubitka pojedinih zuba ovo je svakako svrsishodno, dok u slučaju potpune bezubosti ili parcijalne krezubosti to nije potrebno. Kada su u pitanju fiksni mostovi bilo to u gornjoj ili donjij vilici dovoljno je 4-6 implanta a ponekad i 8 u zavisnosti od strukture kosti i položaja implanta.

Kada je u pitanju sidrenje totalne proteze u donjoj vilici, koriste se implanti sa kugličastim atachmenima (kopčama). Tu se proteza ”zakopča” za implant i koristi, a nakon obroka opere i vraća u usta.


Indikacije za postavljanje zubnog implanta su:

  1. implant pojedinačnog zuba,
  2. Zatvaranje većih bezubih regija,
  3. Potpuna bezubost.
 

Preduslovi za uspešno postavljanje zubog implanta su:

  1. Dovoljan volumen kosti za učvršćivanje implanta,
  2. Dovoljno prostora za protetičku nadogradnju (krunica),
  3. Dobra higijena usne duplje,
  4. Završen razvoj vilice.

Zdravstveni razlozi koji ne idu u prilog postavljanju implanata, (kontraindikacije) predstavljaju okolnosti koje jedan takav zahvat čine bilo nemogućim (apsolutna kontraindikacija), bilo dovode do mogućnosti nastanka posebnih opasnosti (relativna kontraindikacija).


Opšte medicinske kontraindikacije:

  1. Pušenje cigareta,
  2. Lekovi koji utiču na metabolizam kosti, na primer bifosfonati,
  3. Nelečena ili nedovoljno kontrolisana šećerna bolest (diabetes mellitus),
  4. Snižena imuna odbrana organizma uslovljena bilo bolešću bilo lekovima,
  5. Teška oboljena srca,
  6. Generalizovana oboljenja vezivnog tkiva ili kosti (na primer reumatske bolesti)

Kod pušača je dugoročni uspeh manji i iz tog razloga implantolozi pušačima ne mogu pružiti nikakve garancije u pogledu uspeha implantacije.

 

Lokalno uslovljene kontraindikacije:

  1. Nedovoljni volumen postojeće kosti: nadogradnja kosti (augmentacija),
  2. Loš kvalitet kosti: odgovarajuća tehnika implantacije(postupak koji čini kost gušćom),
  3. Nepovoljni odnosi zagrižaja (na primer suviše malo prostora za krunicu): po potrebi primena metoda iz ortopedije vilice ili hirurški postupak

Čitav niz lokalnih, biološko-anatomskih ili funkcionalnih okolnosti mogu ugroziti uspeh lečenja implantom. Ovakve okolnosti uglavnom, ne isključuju izvođenje implantacije, ali često iziskuju odgovarajuću pripremu. Prema tome pažljiv pregled i utvrđenje stanja pre lečenja predstavlja jedan od preduslova.


Prednost implanata:

  1. Nakon vađenja zuba, kost se razgrađuje jer nije stimulisana zubom. Implant i dalje stimuliše kost tako da je razgradnja svedena na minimalni biološki tok,
  2. Štede se zdravi zubi od brušenja radi premošćavanja bezubog polja,
  3. Rutinski zahvat koji je uglavnom bez rizika,
  4. Osigurana biokompatibilnost (male šanse od odbacivanja implanata),
  5. Ekonomična terapija, uglavnom zbog dugog veka trajanja.